NAJBOLJA KAFA U BEOGRADU

NAJBOLJA KAFA U BEOGRADU – Jedna od legendi kaže da je kafa otkrivena tako što je jedan etiopijski pastir primetio da su njegove koze najednom postale živahnije. Ubrzo je shvatio da je za njihovu hiperaktivnost zaslužan žbun koji su brstile. Bio je to žbun na kome je rasla kafa. Okusivši i sam plodove ove biljke, primetio je istovetnu reakciju kao njegove koze. Ostatak je istorija.

Put kafe
U 10. veku doktor Al Razi je govorio o korisnim efektima kafe. 15. vek je doneo veliku popularnost kafi koju su putnici u povratku iz Arabije proširili po Bliskom i Srednjem istoku. Arapi su vekovima čuvali tajnu uzgajanja i pripremanja kafe, međutim, Indusi su uspeli da dođu do recepture i počeli da je uzgajaju u Indiji. Godine 1554. kafu u Carigrad donose dva Sirijca. Sa kulturom ispijanja kafe dolazi do društvenih promena i ljudi počinju da se okupljaju i zajedno uživaju u ritualu ispijanja kafe. Tako su nastale prve kafane. U 17. veku kafa iz Carigrada stiže u Mletačku republiku, odakle se postepeno proširila čitavom Evropom. U Engleskoj, prva kafana se otvara 1583. godine u Kornhilu. Do 1675. godine u Engleskoj se otvorilo više od 3000 kafana. Godine 1645. otvara se prva kafana u Italiji. U Francuskoj i Engleskoj dolazi do tako nagle popularnosti kafe da ona postaje omiljenija i traženija od čaja (Engleska) odnosno vina (Francuska). U Beču, prvu prodavnicu kafe otvara Srbin 1683. godine, nakon propasti turske vojske u Velikom turskom ratu (poznat i kao Veliki bečki rat) nakon što je povoljno otkupio ogromne količine ove biljke. I u Beču kafa brzo stiče veliku popularnost, naročito među uglednim bečkim damama koje su ispijanje kafe uvele kao svoj ritual. Zanimljivost je da je Beograd svoju prvu kafanu dobio čak pre Beča, Pariza i drugih velikih metropola (pod uticajem Osmanlija). Najveći broj kafana Beograd dobija u 19. i 20. veku, a neke od najpoznatijih gradskih kafana su „Tri šešira“, „?“ i „Dva bela goluba“.

ZAHTEVNA BILJKA

U svetu mnoge vrste kafe rastu divlje, a samo dve su komercijalizovane: Arabika i Robusta. Arabika je finija vrsta kafe, izbalansirane arome i naglašeno kisele komponente ukusa. Uzgaja se uglavnom u ekvatorijalnoj zoni, na 900 do 2.000 m nadmorske visine, a zbog velikih troškova kultivacije njena cena na tržištu je daleko iznad cene Robuste, ali i dalje čini 60 odsto ukupne proizvodnje sirove kafe. Robusta, pri tom, ima u proseku 2 do 2,5 puta veći sadržaj kofeina nego Arabika.

Domovina kafe je Etiopija. Prve plantaže kafe napravljene su u Brazilu početkom 18. veka. Zrno kafe nastaje iz pupoljka biserno-bele boje, čiji miris podseća na jasmin. Vrlo krhki pupoljci opstaju na grani svega 3 dana. Šest do devet meseci kasnije, pojavljuje se plod sličan trešnji. Boja ploda se vremenom menja iz zelene u žutu i na kraju, nakon punog zrenja, postaje crvena. Svaki plod kafe sadrži dva semena, ravnim stranama okrenuta jedno ka drugom. Stablo kafe obično počne da rađa posle šest godina i rađa narednih 25 godina, a prosečni godišnji prinos po stablu iznosi 900 g.

DELIKATAN TRETMAN

Kafa je delikatan napitak i svaki dodatak može da utiče na njen ukus. Najbolje mešavine sadrže 5 do 6 vrsta kafe različitog porekla. Samo jedno pokvareno zrno može značajno da promeni ukus i balans u celoj količini ispržene kafe. Zbog toga se sveža, sirova kafa pažljivo sortira. Selekcija i klasifikacija zrna kafe vrši se ručno ili mašinski, pri čemu zrna mogu biti klasifikovana prema veličini, obliku, gustini ili boji. U toku procesa prženja kafe odigrava se niz kompleksnih hemijskih reakcija koje je nemoguće razdvojiti. Pritom nastaje oko 1000 različitih jedinjenja, zavisno od porekla kafe, a veliki broj njih do danas nije identifikovan. Ovo su uglavnom aromatična jedinjenja koja proizvodu daju karakterističan miris i aromu, tako da poznavanje potencijala različitih kafa pruža nebrojene mogućnosti stvaranja različitih mešavina. Poređenja radi, vino ima svega 300 aromatičnih komponenti, dok kafa ima preko 1000. Zavisno od količine, kafa se prži 6 do 15 minuta na temperaturi maksimalno do 230 C°.

PUT DO ŠOLJICE

Nakon prženja sledi proces mlevenja kafe. Stepen usitnjenosti kafe zavisi od vrste proizvoda i od zahteva tržišta. Tako je za filter kafu karakteristično krupnije mlevenje nego za espresso, a za tzv. ,,tursku” kafu, koja je na našem tržištu najpopularnija, najsitnije mlevenje. Kontaktna površina mlevene kafe je mnogo veća, a samim tim i intenzitet svih reakcija koje dovode do degenerativnih promena kafe, pre svega reakcije oksidacije usled  koje nastaju jedinjenja karakterističnih, neprijatnih mirisa i ukusa (uglavnom na užeglo). Zbog toga mlevenu kafu treba adekvatno upakovati u propisanom roku da bi zadržala svežinu.

Vakumiranje je sve popularnija tehnika pakovanja kafe, jer čuva karakterističnu aromu sveže kafe mnogo duže. Pakovanje u inertnoj atmoseferi se vrši u gotovo potpunom odsustvu kiseonika, koji je zamenjen inertnim gasom, najčešće azotom ili ugljen-dioksidom. Upotreba inertnog gasa pri pakovanju kafe izuzetno produžava trajnost proizvoda.

NAJSKUPLJA KAFA NA SVETU

Kopi Luwak, kafa sa Sumatre, najskuplja je kafa na svetu. Nastanak najskuplje kafe na svetu, Kopi Luwak, datira iz tridesetih godina 19. veka, kada su holandski kolonisti nastanili područja današnje Indonezije. Holandska vlast je naterala domaće farmere i radnike da uzgajaju jednu sortu kafe za potrebe kolonizatora. Za njenu specifičnu aromu zaslužan je poseban način prerade i dobijanja sirove kafe. Na Sumatri žive cibetke, životinje iz porodice sisara nalik mačkama, (na indonežanskom Luwak) koje se hrane bobicama kafe (na indinežanskom Kopi). Zrna prolaze kroz probavni trakt ove životinje, čiji enzimi otklanjaju spoljašnju opnu zrna i ujedno stvaraju i specifičnu aromu. Nakon što ih ona izbaci, sledi ,,ubiranje” zrna. Da bi se dobilo 150 grama kafe Kopi Luwak potrebno je pola kilograma izmeta ove divlje životinje. Godišnja proizvodnja ove najskuplje kafe na svetu je maksimalnih 450 kilograma. Ova kafa se najviše prodaje u Japanu i SAD – u, po ceni koja se kreće između 300 i 1.400 dolara po kilogramu. U restoranima širom sveta šoljica kafe Kopi Luwak se prodaje za oko 50 dolara, u Londonu morate da izdvojite čak 50 funti za par gutljaja ovog napitka. A u Milanu ako se zadesite i želite da probate ovu kafu izdvojićete samo 15 evra. Najveća cena koju je neko ikada platio za ovu kafu je 6.000 dolara za jedan kilogram, što je sa ovom cenom čini najskupljom kafom na svetu. Zbog specifičnog načina dobijanja ove vrste kafe, proizvodnja je ograničena, te i to utiče na cenu. Šoljicu kopi luwak kafe možete popiti i u Beogradu.

TRAG U KAFI

U centru za posetioce u Doncafe fabrici možete da doživite pravu čaroliju pripremanja kafe. U muzeju Trag u kafi razgledajte starinske, ručne i kamene mlinove i pržionike, poslušajte priču o neobičnom istorijatu kafe i uživajte u filmu Od plantaže do šoljice. Možete sa ekspertima obići fabriku i u šarmantnom kafeu pripremiti sopstvenu mešavinu u kojoj ćete uživati u svom domu. Posete su besplatne, a na raspolaganju je i organizovani prevoz iz centra Beograda.