Oduvek sam sanjala o zivotu u Italiji. Ne onom turistickom vec pravom – sa svim njegovim mirisima, bojama, ukusima I pricama. Sanjala sam o jutru uz cvrkut ptica I miris espresa, o vetru koji donosi miris ruzmarina I lavande, o zivotu u sopstvenoj kuci – kuci koju sam sama zamislila, dizajnirala I izgradila.

To nije obicna kuca. To je A-frame kuca, drvena, stopljena sa prirodom. Oduvek me je privlacila toplina drveta I osecaj sklada koji takva arhitektura pruza. Zamisljala sam je na brdascu, okruzenu cempresima I vinogradima, sa pogledom koji se pruza do horizonta. I danas… zivim taj san.

Nisam samo odlucila da zivim u takvoj kuci – odlucila sam da ih pravim. Da gradim A-frame kuce sirom Italije, za ljude koje zele isto sto I ja, da zive jednostavno a lepo. Spoj funkcionalnosti I duse.

Svaki projekat je uradjen sa puno ljubavi. Kuca mora da se uklopi, da postane deo prirode. Najlepsi deo ovog zivota nisu samo kuce vec I ljudi koje srecem. I upravo mi se desilo jedno lepo poznanstvo proslog leta.

Bilas am u Firenci, sasvim slucajno, u potrazi za starim rucno radjenim keramickim plocicama za jednu kucu koju sam tada zavrsavala. Usla sam u mali ekskluzivni butik muskih odela, ocarana policama punih savrsenih sakoa I kravata. Iza pulta je stajao on – vlasnih Lorenzo, prefinjen, sa zaraznim osmehom I ocima koje su znale da prepoznaju stil.

Razgovor je krenuo spontano – najpre o modi a zatim o dizajnu, o zivotu van gradske buke. Kada sam mu spomenula da zivim u A-frame kuci I da ih sama projektujem I gradim, pogledao me je kao da sam mu upravo ponudila kljuc njegovog zaboravljenog sna.

“Znas, uvek sam zeleo da pobegnem iz grada I imam svoju oazu mira. Sada znam I ko ce mi je izgraditi”, rekao je uz osneh.

Zajedno smo osmislili plan: A-frame kuca sa panoramskim prozorima, bibliotekom I prostorom za odmor. On je donosio ideje iz sveta mode a ja iz sveta prirodne ahitekture. Tokom gradnje smo postali prijatelji. Dani su nam prolazili uz kafu na terasi a I po neko vino. Moram priznati da nije bio ljubitelj alkohola, bila mu je dovoljna jedna casa vina I da mi kaze “al sam se osasavio” J

Danas zivim zivot o kom sam oduvek mastala. Uvece sedim na terasi, gledam zalazak I pomislim: zivot u Italiji je vise od sna.

Ako me pitas gde je raj na zemlji – ja bi rekla ovde.