Azurna obala, uvek spominjana po svojoj lepoti i nadaleko poznata po glamuroznosti, pruža se na preko 100 kilometara i obuhvata mesta kao što su Monte Carlo, Nica, Cannes i Saint Tropez.

Azurna obala ima neku magiju. Ima šarm koji zrači i privlači. Možda su to mirisi lavande koji stižu iz Provanse, pa se mešaju sa slanim ukusom vazduha Azurnog mora. Možda je to zato što su ovde letovali svi koji drže do sebe. Možda je to zato što ni na jednom drugom mestu, na tako malom prostoru, ne može da se vidi toliko ,,ferarija“, bogataša, plemića i poznatih. Francuska rivijera nije samo pokazivanje, biti viđen i videti poznate, već i uživanje u mirnim magičnim gradovima, i polako prepuštanje umetnosti opuštenog mediteranskog života. Dremanje pod palminim drvetom, kupanje na plaži sa pogledom na jahte, kafa sa mlekom na terasi kafića, šetnja gradskim trgom koji miriše na cveće, biranje trave i začina iz Provanse za poklon, kockanje u podne… Ovo je samo nekoliko predloga kako može da se provede popodne na Azurnoj obali.

Turiste privlače, najviše, plavo more, zelena unutrašnjost i slikoviti gradići ili užurbani gradovi, poput Nice i Cannesa. Iako danas ne ostavlja takav utisak, Francuska rivijera je još krajem 18. veka bila uglavnom ruralno područje, u kojemu su se ljudi bavili poljoprivredom i ribarstvom. No, uskoro su je otkrili dobrostojeći Britanci i već je 50-ak godina kasnije Azurna obala postala poznata.

ŠTA POSETITI NA AZURNOJ OBALI?

Počećemo s unutrašnjošću, jer se u pozadini Azurne obale, ili Francuske rivijere kako je ponekad zovu, kriju prekrasna alpska mesta, od kojih ćemo spomenuti jedno – Grasse, najmirisnije mesto u Francuskoj, pa i šire! Naime, Grasse je središte francuske, pa i svetske, industrije parfema. Miris jasmina širi se posvuda, nadražujući Vaša mirisna čula, ali i podstičući Vas da potražite parfem sličnog mirisa.

Ovde se rade ‘mirisne vodice’ za mnoge velike kompanije, ali njihove fabrike nećete moći razgledati. Ono što se nudi nekoliko je ‘pokaznih’ fabrika, u kojima vas vodič upoznaje s celim procesom proizvodnje parfema, i to na vrlo ugodan i zabavan način. Naravno, na kraju razgledavanja možete kupiti parfeme, ali nebrandirane. To otprilike znači da dobijete isti parfem kao i u parfumeriji u centru grada, samo što nema posebnu bočicu te ne nosi poznato ime, ali ćete ga zato dobiti dosta jeftinije.

Selo EZ

Žorž Sand ga je nazvala glava šećera, dok su muškarci ovo mistično srednjovekovno selo u kamenu nazivali ,,neosvojiva tvrđava“. Selo Ez izgrađeno kao orlovo gnezdo ne samo što nema saobraćaj već su kamene ulice toliko uske da ni bicikli ne mogu da prolaze njima. Kamene kuće sa gvozdenim vratima i malim prozorima su tako čarobno tajnovite da ne čudi što su ahemičari ovde izmislili francuski parfem. Koliko je jedinstveno, govori podatak da je ostavilo utisak čak i na Ničea, koji je hodao pola sata 400 metara uzbrdo.

Monako

Ova patuljasta država, druga po veličini posle Vatikana, san je svih svetskih turista. I to sa pravom. Džepna kneževina nudi sve što ljudi mogu da požele: luksuz, bajku, lepotu i glamur. Posle 700 godina burne istorije, ovo minijaturno kraljevstvo je, sa udajom glumice Grejs Keli za princa Renijea Trećeg, postalo glavna tema svih svetskih tabloida.

Svi već unapred imaju viziju kakav je Monako, ali niko ne može ni da zamisli da toliko sofisticiranosti može da se nađe na samo dva kvadratna kilometra. Iako se sve može videti i za jedan dan, potrebna je da prođe bar nedelja, jer je očima neophodno toliko da se prvo naviknu na šok, a zatim i opuste. Nije lako shvatiti da u svakom trenutku, gde god pogled padne, na ulici vidite crveni ,,ferari“.

Monte Karlo ima dva zaliva, a oko glavne marine se sve i dešava: sa leve strane je Kazino, a sa desne Prinčevska palata i Okeanografski muzej.

Sve se može videti pešice, ali i savršeno organizovanim gradskim autobusom broj 1. Svaki kutak je cakum – pakum, ulice su apsolutno čiste, ljudi ljubazni, vozači oprezni. Sama marina nije velika, mnogo se veći broj jahti i jedrilica može videti u španskoj Marbelji, ovde je stvar prestiža ukotviti svoje plovilo.

Svi idu u Kazino, mesto zabave i propasti, koji radi 24 časa dnevno 365 dana u godini. U njemu, u svakom trenutku, možete videti muškarca koji iz ruke baca žetone od 10.000 evra. Prava atrakcija je noć kada pravi gosti stižu u crnim limuzinama, iz kojih izlaze u crnim odelima. Preko puta Kazina je ,,Le Cafe de Paris“, šik poslastičarnica stara 120 godina, gde espreso košta kao u Beogradu, a konobari su uglađeniji od većine svojih gostiju. Nedaleko je hotel ,,Hermitage“, ispred kojeg je uvek parkiran neki ,,ferari“, crveni ili žuti, a goste, sa naklonom, osmehom i rukama iza leđa, prati čitava svita zaposlenih…

Nica – glavni grad regije

Za razliku od Monaka, gde je princ Albert zaključio da kneževina ne može večno da živi u klišeima, pa je odlučio da primi turiste srednje dubokih džepova, nostalgija odoleva u Nici. Ovde je veća verovatnoća da ćete nagaziti pseći rep nego čuti reč ,,mercie“.  Engleska promenada, šest kilometara duga ulica, proteže se uz plaže, a u njoj se nalazi i kultni hotel ,,Negresco“, pod čijom je ružičastom kupolom , u kojoj visi ,,bakara“ luster sa 16.000 kristala, čitave 1927. godine prolazila zloglasna Isidora Dankan. Ona je tragično preminula baš ispred obožavanog hotela, kada joj se marama uplela u točak ,,bugatija“ i polomila vrat… ,,Crem de la crem“ skoro da je nemoguće videti na ulicama, bar ne na broju kao šetače pasa, jer su poznati i bogati iza zidova vila u obližnjem Villefranche-sur-mer i Cap Ferratu. Ovo ,, dvorište“ bogataša, u kojem se iz daljine mogu samo videti ekskluzivne vile, luksuzne bašte i raskošne jahte, Cap Ferrat je oduvek privlačio turiste plave krvi, a vilu ,,Les Cedres“, u kojoj su boravili engleski prinčevi, Dejvid Niven i Edit Pjaf, ne može da iznajmi niko ko nije ,,neko“, bez obzira koliko je bogat. Treba otići do Rotšildove vile ,,Ephrussi“, u kojoj se vidi sva strast za umetnošću bogate naslednice Beatris.

Nica, ipak, ima mnogo toga da ponudi: mnoge dragocene muzeje (Matisa i Šagala), dobre restorane, parkove bogate senkom, poštene rasprodaje, ulične zabavljače sa zmijama, džeparoše i prelep stari grad. Duž Američke promenade, nižu se bele kućice poređane kao ispod jednog zida. Nekada ribarski stanovi, to su sada galerije i restorani. Ispod njih su plaže bolje nego na Engleskoj promenadi, a iza njih počinju vijugave uličice starog grada, koje kriju pijacu, lokalne kafee i stare radnje. Red ispred nekog restorana znači da se tu prodaje ,,socca“, lokalna hrana, nešto poput palačinki sa piletinom. U ovom pregledu Nice, izdvojićemo još pravoslavnu Katedralu sv. Nikole, svakako neobičnu građevinu za to područje.

Kan

Iskričava atmosfera francuske rivijere najbolje može da se oseti u Kanu, naročito ako se u njega uleti helikopterom, pošto je heliodriom bukvalno u centru, pored zgrade u kojoj se održava filmski festival, jedan od najcenjenijih na svetu, a dobiti Zlatnu palmu san je mnogih filmskih umetnika. Za razvoj Cannesa najzaslužnijim se smatra Henry Brougham, ugledni britanski političar s početka 19. veka, koji se tamo slučajno zadržao s ćerkom na putu prema Italiji. Počeo je dovoditi svoje bogate i poznate kolege, čime je pomogao profiliranju Cannesa kao luksuznog odredišta.

Kan je sićušan grad ispresecan uskim ulicama, kućama oivičenim puzavicama i muškatlama na prozorima. Jedna od glavnih ulica koja silazi na Kroazetu je i Srpska ulica. Nekadašnje ribarsko selo postalo je ,,zvezda“ Azurne obale kada je počeo da se održava Filmski festival, po kojem se Kan danas najčešće pominje, a koji se održava u Palais des Festivals et des Congrès, glamuroznom događanju tokom čijeg održavanja grad vrvi od posetioca. Iako glavni glumci dolaze u maju, tokom čitave godine ulicama kruže ,,maserati“, ,,poršei“, ,,lambordžini“ i, naravno, ,,ferari“. Duž famozne Kroazete (Croisette), prolaze reke turista i čežnjivo gledaju ka jahtama koje u sutonu tonu u zlatni odsjaj mora.

Za doživeti nešto drugo osim glamura i luksuza, zaputite se prema brežuljku Le Suquet, zapravo starom gradu Cannesa. Ovde možete osetiti pravi mediteranski duh hodajući po živopisnim uličicama, nakrcanim restoranima, a nemojte se zaboraviti uspeti uz toranj, odakle se pruža prekrasan pogled na grad i Mediteran!

Zbog skromnih uslova na plaži, bolje je otići do obližnjeg Antiba, koje je voleo i sam Pikaso. Ovo je malo mesto koje se hvali bogatom i dugom istorijom, ali neuporedivo je značajnije to što u njemu nema gužve kao u poznatijim gradovima. Ovde su restorani jeftiniji, a hrana ukusnija i bolje pripremljena. I suveniri su kvalitetniji, a čitava atmosfera u gradu je opuštenija. Iz Antiba do Juan-les-Pinsa prostiru se plaže, a svi dobri poznavaoci Azurne obale preporučiće ova mesta kao idealna za odmor.

Sen Trope

I približavamo se kraju pregleda Azurne obale, sa zadnjom stanicom u St. Tropezu. Zvanična verzija kaže da je ovaj gradić ime dobio po nekom mučeniku, rimskom vojniku koji je primio hrišćanstvo, a pošto su ga Rimljani mrtvog strpali u čamac sa psom i petlom, hrišćani su mesto gde je pristao nazvali po njemu. Nekad malo ribarsko mesto danas je utočište bogatih i slavnih, a njegovo ime svetom je proslavila legendarna francuska glumica Brigitte Bardot. Ovde možda više ne dolazi Bridžit Bardo, ali dolaze svi ostali, ovde je ,,crem de la crem“, Pamela Anderson, Brus Vilis, Paf Dedi, Penelope Kruz… Saint Tropez je skup i elitan, ali istovremeno je uspeo sačuvati šarm malog mediteranskog letovališta. Ključna mesta su ,,Tiki bič“ i ,,Niki bič“.

Kažu da je ovde svetlo nekako posebno i da je zato puno slikara u okolini gradića. Bilo kako bilo, ako želite ‘baciti oko’ na njihove radove, prošetajte uz luku, gde su se umetnici smestili i proverite jesu li boje zaista kakvima ih opisuju!

Azurnu obalu najbolje je obilaziti vozom, jer su železničke stanice u centru svih gradova. Luksuzno je i cene su relativno podnošljive: helikopteri saobraćaju kao redovan saobraćaj između svih gradova. Jedino se do Sen Tropea, koji je od Nice udaljen 120 km, mora ići kolima ili autobusom. Putuje se oko dva sata, zbog gužvi na putu, pa nije loš predlog otići brodom, jer se ide dva i po sata. Čim stignete u Sen Trope, odmah u turističkom informativnom centru uzmite mapu plaža, jer se sve nalaze u zalivu Pampelone i nižu se jedna pored druge. Do njih se stiže rentakarom, motorom ili gradskim prevozom.

OBAVEZNO:

Probati ,,tart tropeizien“, koji je napravio poljski poslastičar Aleksandar Micka pedesetih godina, a Bridžit Bardo mu dala ime.

Potražite neki od filmskih murala u Kanu.

U Antibu idite u muzej razglednica i obratite pažnju na vrtove ruža kojih ima oko 70.000.

Naša šetnja Francuskom rivijerom je gotova. Možemo zaključiti kako je Azurna obala zanimljiva, nekima će se možda učiniti precenjenom, sve zavisi od očekivanja. Ali, jedno je sigurno – treba Vam prilično dubok džep za duže zadržavanje! Bon voyage